Upotreba cinka u nezi kože

Upotreba cinka u nezi kože

Šta je cink?

Cink je esencijalni mikroelement koji ima strukturnu i regulatornu ulogu u ljudskom organizmu. Najveći deo telesnog cinka se nalazi u kostima, koži i kosi, mrežnjači i drugim tkivima. Cink je potreban za aktivnost preko 100 enzima u organizmu, a neophodan je i za pravilno funkcionisanje imunog sistema, stvaranje proteina, sintezu DNK, deobu ćelija.

Preporučeni dnevni unos cinka iz hrane je 8mg za žene i 11mg za muškarce, dok se potrebe povećavaju u trudnoći (11 mg) i tokom dojenja (12 mg). Nutritivni izvori cinka uključuju crveno meso, iznutrice, ribu, morske plodove, pasulj, jezgrasto voće, namirnice od celog zrna i mlečne proizvode.
Dijetetski suplementi cinka su takođe dostupni u različitim farmaceutskim oblicima.

Simptomi nedostatka cinka uključuju zastoj u rastu, slab apetit, poremećaj ukusa i mirisa, gubitak kose, grubu i suvu kožu, usporeno zarastanje rana, razdražljivost, dijareju, mučninu i drugo.

Postoje dokazi da cink može biti koristan u tretmanu određenih kožnih stanja, ali je potrebno više studija koje bi potvrdile njegovu efikasnost. Ono što nauka govori o cinku jeste da je efikasan u tretmanu određenih tipova bradavica na koži, pelenskog osipa kod beba i kao aktivni sastojak u proizvodima za zaštitu kože od sunca, deluje kao fizički blokator UVA i UVB zraka. Brojna naučna istraživanja nisu dokazala efikasnost cinka u terapiji akni, ekcema ili psorijaze i gubitka kose.
cink

Da li je cink efikasan?

Određena količina cinka je neophodna za sveopšte zdravlje. Brojna naučna istraživanja podržavaju mnoge zdravstvene tvrdnje vezane za cink. Cink se odavno koristi u tretmanu različitih kožnih problema i česta je kozmetički aktivna supstanca u šamponima protiv peruti, kremama za tretman pelenskog osipa i proizvodima za zaštitu kože od sunca. Ukoliko razmišljate o suplementima koji sadrže cink ili primeni topikalnih proizvoda sa cinkom, prvo se posavetujte sa stručnim licem kako biste odabrali najbolji proizvod za sebe.

Veganski proizvodi za negu kože – više od mode?

Veganski proizvodi za negu kože – više od mode?

Tržište veganskih proizvoda je u porastu, jer se potrošači sve više okreću etičkim i ekološkim prinicipima i odlučuju se za proizvode koji se uklapaju taj životni stil.

veganski
Veganizam (veganstvo) je način ishrane i življenja koji izbegava bilo kakvu okrutnost prema životinjama, poput iskorišćavanja njih i njihovih proizvoda za hranu, odeću, kozmetiku i druge svrhe.
Kozmetički proizvod koji je deklarisan kao veganski po definiciji ne sadrži nikakve sastojke životinjskog porekla niti njihove produkte i nije testiran na životinjama. To uključuje med, pčelinji vosak, lanolin, kolagen, holesterol, želatin i mnoge druge supstance koje se mogu pronaći u uobičajenim proizvodima.
Prednosti upotrebe veganskih proizvoda su višestruke jer pored sadržaja blagih sastojaka sa dokazanim zdravstvenim koristima, oni mogu biti dobra alternativa sintetičkim supstancama. Pored toga, ovi proizvodi su ekološki prihvatljiviji.
Da biste saznali da li proizvod koji Vas zanima spada u kategoriju „vegan“, započnite skeniranjem etikete i pakovanja i pročitajte kompletnu listu sastojaka.
Da li su veganski proizvodi manje toksični?
U kozmetičkim proizvodima koji se definišu kao veganski, postoji manji broj sastojaka, samim tim manja verovatnoća nastanka alergijske reakcije koje mogu biti povezane sa njihovim sintetičkim paralelama.

Piling tela u službi mladalačkog izgleda kože

Piling tela u službi mladalačkog izgleda kože

Način ishrane, fizička aktivnost i individualna genetska osnova igraju glavnu ulogu u mladalačkom izgledu, ali i piling kože može biti jedno od sredstava za usporavanje nastanka znakova starenja.

piling
Kolagen daje našoj koži mladalački izgled i održava je čvrstom ali nakon 20. godine telo gubi oko 1% kolagena godišnje. Jednostavne hirurške procedure i neinvazivni tretmani mogu pomoći da se popuni izgubljena zapremina ili zategne opuštena koža, ali mnogi od nas zanemaruju jednostavan postupak koji se može raditi u kućnim uslovima, a to je piling.

Piling je metoda za prirodno stimulisanje proizvodnje kolagena u telu. Uklanjanjem stratum corneum-a, površinskog sloja kože, šalje se telu signal za proces obnove kože, odnosno regeneraciju kolagena. Međutim, ovaj anti-age tretman je često ograničen na lice i vrat dok se ostatak tela zanemaruje. Poznati američki dermatolog je razvio Lancer metodu koja obuhvata negu kože u 3 koraka, a svakodnevni piling je ključni korak u borbi protiv vidljivih znakova starenja. Prvi korak podrazumeva piling kože, čime se uklanjaju izmurle ćelije sa površine kako bi se olakšalo dubinsko čišćenje. Čišćenjem se uklanjaju nečistoće sa površine kože, poput znoja i sebuma, ostataka kozmetičkih proizvoda i drugih nečistoća iz spoljašnje sredine, vraća se vlažnost i uravnotežuje pH vrednost kože. Treći korak podrazumeva negu koja uključuje antioksidanse i druge hranljive materije koje poboljšavaju funkcije kože.

Pojedini dermatolozi smatraju da se svakodevnim pilingom ne može sprečiti proces starenja kože, ali svakako postoje benefiti za kožu koji proizilaze iz ovog jednostavnog postupka, kao što su glatka koža, manje vidljive pore i ujednačen ten.

Postoji više vrsta pilinga: enzimski, mehanički i hemijski. Izbor pilinga zavisi od tipa kože i individualnih potreba.

Enzimski pilinzi razgarađuju proteine ćelija kože u manje polipeptide ili aminokiseline, ali enzimi su veoma nestabilni što znači da će vremenom proizvod na bazi enzima postati manje efikasan.

Hemijski pilinzi kao što su alfa hidroksi i beta hidroksi kiseline uklanjanju izumrle ćelije kože i imaju duži rok trajanja od enzimskih. Koncentracija i pH vrednost utiču na njihovu efikasnost, pa tako glikolna kiselina mora imati nisku pH vrednost i koncentraciju najmanje 8% da bi bila efikasna.
Pre upotrebe bilo kog hemijskog pilinga, treba uraditi test na podlaktici da biste videli da li će irtitrati kožu, jer svaki tip kože reaguje različito, pa čak i kada je pH vrednost proizvoda uravnotežena.

Još jedan način za uklanjanje izumrlih ćelija kože je upotreba fizičkih (mehaničkih) pilinga koji obuhvataju mnogo supstanci različitih tekstura, od koštica kajsije do kvarca u prahu.

Izbor adekvatnog pilinga prema tipu kože i njenom stanju je od ključnog značaja jer izbor pogrešnog, nadražujućeg proizvoda može naneti više štete nego koristi. Pronađite proizvod koji efikasan, a dovoljno nežan za Vašu kožu.

Ne zaboravite da nakon pilinga kože tela nahranite Vašu kožu odgovarajućom kremom ili losionom za telo.

Da li su parabeni štetni za kožu?

Da li su parabeni štetni za kožu?

Parabeni su jedinjenja koja se koriste kao konzervansi u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji i štite proizvod od razvoja mikroorganizama. Iako su u širokoj upotrebi, postoje brojne kontroverze vezane za njhovu upotrebu jer mnogi stručnjaci smatraju da parabeni mogu biti povezani sa različitim zdravstvenim problemima i neželjenim efektima samog proizvoda. A šta nam donose novija istraživanja?

parabeni

Šta su parabeni?

Prabeni (skraćenica od p-hidroksibenzojeve kiseline) su komercijalizovani 1950-tih godina, a spadaju u grupu sintetskih jedinjenja koja se koriste u različitim kozmetičkim proizvodima, uključujući losione i kreme različitih namena, gelove, paste za zube, šampone, tonike i druge. Postoji procena da oko 75-90% svih kozmetičkih proizvoda sadrži neke od parabena. Parabeni se takođe mogu pronaći u namirnicama poput bezalkoholnih pića, piva, sirupa, džemova, ali i u farmaceutskim proizvodima. Kao rezultat toga, većina ljudi je izložena parabenima iz različitih izvora svakodnevno pa samim tim treba znati prihvatljivi dnevni unos (engl. acceptable daily intake; ADI) parebena u organizam iz svih izvora.
Parabeni koji ulaze u organizam, bez obzira da li se apsorbuju kroz kožu ili unose putem hrane, metabolišu se i brzo se izlučuju iz organizma. Prema propisima Američke agencije za hranu i lekove (engl. Food and Drug Administration; FDA) dozvoljena koncentracija parabena u kozmetičkim proizvodima je 0,4% po jednom tipu parabena, odnosno 0,8% ukupnih parabena jer se smatra da su ove dozvoljene koncetracje bezbedne za upotrebu. Evropska agencija za sigurnost hrene (engl. European Food Safety Authority) predlaže prihvatljivi dnevni unos od 0 do 10mg/kg telesne težine samo za metilparaben i etilparaben i njihove natrijumove soli.

Zašto se parabeni koriste u proizvodima za negu?

Parabeni imaju širok spektar antimikrobnog dejstva, nisku toksičnost, stabilni su i efikasni u širokom opsegu pH vrednosti i bezbedni u dozvoljenim koncentracijama. Njihovo delovanje je značajno kako u proizvodnji kozmetičkog proizvoda, tako i tokom čuvanja, skladištenja i upotrebe proizvoda.

Parabeni i alergije

Iako su parabeni odobreni za upotrebu kod svih kategorija kozmetičkih proizvoda, uključujući i proizvode za osetljivu kožu i proizvode za bebe, mogu se javiti alergijske reakcije koje su blage i prolazne.

Da li parabeni uzrokuju rak dojke?

Veliki deo straha oko upotrebe parabena proističe iz studije sprovedene 2004. godine gde su istraživači tražili prisustvo parabena u uzorcima tumora dojki. Iako parabeni imaju potencijalnu estrogensku aktivnost u organizmu, to i dalje ne podrazumeva dokazivanu uzročnost. Studija nije pokazala da li su parabeni izazvali ili doprineli razvoju bolesti, već samo njihovu prisutnost u tkivu.

Koji kozmetički proizvodi sadrže parabene?

Parabeni se mogu naći u većini kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda. Parabeni se lako mogu uočiti na spisku sastojaka proizvoda jer se svi završavaju sa “paraben”, tako da potrošači sami mogu videti da li ih proizvod sadrži i doneti odluku o kupovini takvog proizvoda.
Najčešće prisutni parabeni u kozmetičkim proizvodima su metil, etil, probil i butilparaben. Evropski Naučni komitet za potrošače (engl. Scientific Committee on Consumer Safety, SCCS) smatra da su metil i etilparaben bezbedni za upotrebu u koncentracijama od 0,4% dok su za propil i butilparaben neophodna dalja istraživanja.

Da li su parabeni opasni?

Rizici vezani za parabene verovatno nisu toliko značajni koliko bi neki kritičari želeli da veruju da jesu. Zbog lošeg i netačnog informisanja iz medija, potrošači veruju da uopšteno kozmetički proizvodi sa konzervansima nisu bezbedni, tako da traže proizvod bez konzervansa ili bez parabena. Zbog toga, mnogi proizvođači kozmetičkih proizvoda prave formulacije bez parabena i to uglavnom ističu na samom proizvodu.
Kada je reč o ozbiljnim zdrvastvenim problemima, za sada ne postoje čvrsti dokazi koji potvrđuju da parabeni mogu izazavati ozbiljne zdravstvene probleme.

 

Grožđe – hrana ili lepota?

Grožđe – hrana ili lepota?

Kozmetički proizvodi sa aktivnim jedinjenjima iz biljaka uživaju sve veću popularnost jer predstavljaju dobru zamenu sintetičkim supstancama i zadovoljavaju potrebe potrošača koji su okrenuti prirodnoj kozmetici. U poređenju sa sintetičkim supstancama, biljni izvori su umerenijeg dejstva, biorazgradivi su i imaju biološku i terapeutsku aktivnost. Lekovita i kozmetička svojstva grožđa i vina su poznata od davnina, a vekovima kasnije istraživači u Francuskoj su počeli da proučavaju njihove potencijalne zdravstvene koristi.

grozdje

Grožđe je voće koje se koristi u ishrani širom sveta a sadrži različite aktivne materije kao što su organske kiseline, ulja i polifenoli. Flavonoidi, stilbeni i proantocijanidini su najčešće prisutni polifenoli u grožđu. Rezveratrol i njegovi razgradni produkti stalno privlače pažnju naučnika zbog mogućnosti sve veće primene ali i kozmetičke industrije koja ih koristi u različitim proizvodima.
Polifenoli se najviše nalaze u opni i semenkama grožđa. Mnogi naučnici veruju da polifenoli imaju do 50 puta jaču antioksidativnu aktivnost od vitamina E i 20 puta jaču aktivnost od vitamina C. Pored antioksidativne sposobnosti, štiite kožu od ultravioletnog zračenja i odlažu starenje kože. Takođe pokazuju antimikrobno delovanje i promovišu oporavak kože.
Antiaging proizvodi su u konstatnom porastu na tržištu jer se sve više ljudi odlučuje za manje invazivne nehirurške alternative za usporavanje procesa starenja kože. Ekstrakt grožđa predstavlja odličan balans između upotrebe tradicionalnih supstanci u klinički testiranim, efikasnim, savremenim proizvodima za negu.
Zaštita kože od UV zračenja se sve više smatra delom anti-age rutine i kada govorimo o zaštiti kože od sunca, danas je prisutan globalni trend razvoja efikasnih hemijskih sredstava za zaštitu kože od sunčevih zraka, jer se broj obolelih od karcinoma kože povećao u poslednjih nekoliko decenija. Prirodna jedinjenja dobijaju veliku pažnju jer imaju antioksidativna, antiinflamatorna i imunomodulatorna svojstva, koja pružaju dodatnu zaštitu od štetnih efekata UV zraka. Kombinacija prirodnih jedinjenja sa sintetičkim agensima može biti dobra strategija. Polifenoli smanjuju oksdisativni stres, sprečavaju proces inflamacije i deluju imunosupresivno tako da mogu biti važna komponenta u kozmetičkim proizvodima za negu kože nakon izlaganja suncu.
Primeri kozmetičke primene biološki aktivnih jedinjenja iz grožđa:

  • antioksidatno delovanje, stimulacija rasta ćelija kože: antocijani, galna kiselina, katehin, epikatehin, proantocijanidini, rezveratrol, melanin;
  • odlaganje starenja kože (,,antiaging’’ dejstvo), zaštita od sunčevog zračenja, nega usana: ferulinska kiselina, kafeinska kiselina, galna kiselina, proantocijanidini, resveratrol;
  • tartarinska kiselina: hemijski i fizički eksfolijant, reguliše pH kože, umanjuje pigmentaciju kože;
  • oleinska kiselina, linolenska kiselina i vitamin C su nutrijenti za kožu ali imaju i antioksidatvno dejstvo.

Francuske banje locirane u blizini vinograda i vinarija su među prvima uvele tretmane sa proizvodima na bazi grožđa i vina. Caudalie je poznati francuski brend dermokozmetičkih proizvoda koji sadrže aktivne supstance dobijene iz grožđa. Ekstrakti vina i grožđa sadrže moćne antioksidanse koji smanjuju pojavu finih linija i bora, smanjuju pojavu tamnih fleka i drugih znakova starenja kože. Takođe, Caudalie kombinuje ekološku etiku i savremenu kozmetičku nauku kako bi proizveli efikasne proizvode različitih namena za negu kože u kojima nećete pronaći parabene, mineralna ulja, natrijum lauret sulfat (NaLS) ili supstance životinjskog porekla.